JEDI AJVAR I ČITAJ NAŠE PESME

I više ljubavi stavi jedan pesnik u svoju pesmu, nego što danas ima ljubavi u celom svetu…

17.12.2009.

Nedostajes....

I  kad snežne pahulje u zoru grane ukrase

I ulične svetiljke sve redom se pogase

Ja i dalje biću budan, sam s mislima što me plaše:

Da li naša ljubav zauvek jaka ostaće?

 

Dok tragovi u snegu ostaju...

Pitam se koliko tragovi na srcu koštaju

I zašto neke osobe nikad daleke ne postaju

I uvek nam tako puno nedostaju...?

14.12.2009.

Ovaj nas Balkan

Praznim emocije, punim sveske, život je težak, pa su i reči teške. Ovo nisu samo slova na papiru, to su moja osećanja u stihu. U svojoj glavi ja imam sliku sveta kakav bi trebao biti jednog dana, ali između mog sna i jave je brana. Znam da svet nije onakakv kakvim ga prikazuju preko ekrana, stvarnost sjebana – nije mi strana. Podele iz starih dana između četnika i partizana, uglavnom se pije i sedi ispred prodavnice, retko kada vidim od srca nasmejano lice; za zadnjih godinu dana imali smo par venčanja i gomilu sahrana; lutamo bez cilja i plana, život bez ikakvog elana. Moja država danas je u kurcu, i pored toga ja je nosim u srcu. Ja sam sjebana generacija ’92, ja sam ovaj sjebani Balkan, predstavljam vam surovu realnost gde je svaki delić od košmara satkan.

 

Političari nas ubiše, gde je taj „demos-kratos“, naša politička svest pala je na patos, ne smeta nam da budemo robovi i sluge. Mene su učili da mrzim drugačije ljude, ali roditelji su mi govorili: „Ne slušaj, jer lažu, to je nalakši način da ufuraju BMW u svoju garažu. Ljudi imaju izgleda kriva sočiva pa ne vide šta se okolo zbiva. Ljudima se jebe za tuđe problema, život podrazumeva uvežbane šeme: rodiš se, živiš i umreš, nisi svestan da si čitav život leš, ništa te ne zanima osim preturanja po tuđim životima, o drugima znamo sve živo trač rubrika nam omiljeno štivo. Radnički parizer i pivo, sasvim dovoljno da se živi mirno. Ponekad se dogodi da nas neka sreća pogodi, ali to traje jako kratko, i odmah se vraćaju beda i blato.

13.12.2009.

Lost song (Kao u svakoj baladi...)

Sasvim slučajno, nađoh ove stihove među starijim rimama....a mozda je bolje da ih nisam ni našao...

Ova soba je poput tamnice. Samoća mi pokazuje svoje drugo lice, ili prvo, ipak. Na papir stihove prosipam; da li je ovo pismo tebi ili molba sećanjima na tebe koja me prate već danima da bar na kratko prestanu da me gone, da prestanu da me lome. Vreme možda sve leči, ali dokle će ovako sporo teći. I da li postoji protiv-otrov protiv otrova koji mi je udario u glavu. Postoji li sedativ pod kojim će misao na tebe podleći zaboravu. Jer ti niti si prava, niti si vredna suza. Njih je vredna samo ona koja pravu ljubav pruža. A mi smo potrošili ljubav ili šta god je to bilo, kao što sad trošim novac za pivo kako bi alkohol u mojoj krvi ubio sećanja u mojoj glavi, ali kao i u svakoj baladi: ti si i dalje tu, i u snu i na javi.

11.12.2009.

Paradoxi

Sav hemijski otpad puštaju ravno u reku kojom se zaliva ono što će sutra da jedu. Kupuju cigarete na kojima piše duvan ubija. Najviše kriminalaca ima upravo murija. Kupujemo domaće, a domaća je samo rakija. Za svaku svađu proradi čakija. Muškarci puni mišića, a svi metuzalemi. Ziljavuše na faksu, al nikako pamet da im se nakalemi. Spori na razmišljanju, al brzi na pištolju. Svi gotive ljubav i romatniku a svi bi jabali drolju.

 

Pink generacija oskudnog rečnika živi u misaonom krugu malog prečnika, sve na šta misle su žurke, šminke i garderoba, što pre preći fazu klinačkog doba. Na svakom koraku klinke obučene u istom štosu. Pitam se ko ih je napravio da budu to što su: bore se za što deblje novčanike i furaju ziljave fensi spike i trude se da što više jedna na drugu liče. A momci prave vrednosti pucaju u stranu, neki bi da budu muške bombe i redovno u teretanu, pričaju kako imaju najbolje ribe i posećuju sve žurke, a po celu noć kod kuće razvijaju biceps desne ruke.

 

Muka mi je brate od te posrane izmišljene furke. Zatvorim se u sobu, muzika, mrak i rima. Nije ni to dobro, al bolje nego da sam među kretenima. Pametni su se odavno osamili i u sebe povukli, vaš lažni svet i propale vrednosti su ih dotukli. Ja i dalje ostajem ona ista osoba sa stavom, svaki dan ću srokati ovakav tekst, al će oni i dalje klimati glavom, i dalje ćeš ignorisati probleme koji se roje oko tebe, glumećeš sreću i praviti se da te ništa ne jebe.

10.12.2009.

O priljateljstvu

Sranje je kući, isto je i u školi, stvari sve više izmiču kontroli. Sve je manje ljudi, svi postaju govna, kad te uhvati depra, odjebu te odma. Lažni osmeh i lažne suze ti pruže kad se s tobom, ko fol, druže, a ne znaju ni zašta ortaci služe: ortaci treba da su s tobom kad je najteže, a ne da od tebe kad si u sranju beže. Stvarnost okrutna i zaista teška:iza leđa te pljuje, a u lice ti se smeška. Mozak služi da razmišlja i da zapaža, da razlikuje iskrena lica od kamuflaža, prijateljstva preko neta često su samo šarena laža.

 

Nabaviš net, ne skidaš se s neta, otvoriš Fejs i nađeš nekog frenda, dopisuješ se s njim po čitav dan, misliš da si u društvu, a zapravo si sam. Usamljeni nego ikad, i nikad više sjeban. Takvima kad nema neta, kao da njih nema; iščupaj im kabl od kompa do modema, boleće ih kao da si im vene presekao, u njima se krije čovek, al se dobro zaštekao. Ugasi komp vidiš da te ždere, ugasi tv vidiš da te u mozak jebe.

 

Smak sveta neće biti 2012! On se već desio, prave vrednosti gde ste? Gde su dobri filmovi, stripovi, i pesme? Gde su druženja i pravi ortaci koji čuvaju đale? Gde su nestale iskrene kritike i pohvale? Palac dole za fejkere, ziljave, i drolje, palac gore za ljude što se iskreno vole!

07.12.2009.

Dao bih sve

Dao bih sve,

Da se vratim u to vreme

Kad usne se spoje

Kad osmesi jedan do drugog stoje

Na fotki romantične crno-bele boje

Kad su sve stvari što na svetu postoje

Bile rezervisane samo za nas dvoje

Dao bih sve,

Da ponovo stavim ruku na lice tvoje

Ali znam, za nas gotovo je…

 

I nisam ti rekao tad

Al’ cu ti reći sad

Mnogo hvala što si mi dala

Toliko lepih trenutaka…

S tobom sekunda svaka

Toliko mi je draga….

I dao bih sve..........

03.12.2009.

Patetika

Ja te volim, shvati, ne pomažu više ni opijati, kao da sam u živoj vatri, i sve što mi treba je da mi se tvoje srce vrati, a ja ću se tebi sav predati. Ali tebe ni na vidiku. I nažalost, još nisam prerasto patetiku, i dalje blejim u onu tvoju sliku, i dalje na tebe mislim, ali ti si sada s njim. I pokušao sam da govorim ružne reči o tebi, ali ne vredi, ono lepše u meni uvek pobedi, i koliko god sebe zavaravao, ja te volim, i ovi stihovi nisu moji, već tvoji. I znam da sam skreno. I znam da nisi srećna s tim kretenom. Ali, kako boli njegova ruka na tvom ramenu, a kad pogledi nam se sretnu, osetim nešto čudno u tvom pogledu.........

JEDI AJVAR I ČITAJ NAŠE PESME
<< 12/2009 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
2728293031